Не знам како бих другачије описао атмосферу којом одишу ове три песме.
Прво сам хтео да кажем да је то нешто апокалиптично, али ми је то некако прејак израз
и да будем искрен једном сам читао шта тај израз заиста значи, па бих га избегао.
Нема везе с овим. Дакле, нека се зове "степенице надоле".
Обожавам тај ефекат, али реално јесте мало неоптимистичан. Не знам,
и даље се ломим како бих то назвао. Само сам то морао да избацим.
Идемо по старини.
1. 2002. DAVID GUETTA - Just a little more love.
Елем, део песме који садржи ове степенице почиње од 01:03. Баш излази на чистину.
Подсећа ме на крај света (не знам зашто), али не сад са неким много добрим исходом.
Онако, баш је неизвесно. Баш зато и јесте болесна песма што вокали и други елементи крећу
да "дижу", а и даље у позадини остају степенице надоле. Ко не воли шизофренију?