Доставе 5

 Доста леп ентеријер стамбене зграде. 

Нешто о чему никад нисам размишљао. 

Доста живе боје. 

Протест против Израела. 

Оронула лепота Земуна.

Филозоф Мартин Хајдегер се окреће у гробу. 
Ресторан "Мр Кех" на Земунском кеју.

Ресторан грузијске хране "Ђорђија".

Грузија, Georgia, Ђорђија. 

Симпатично узак ходник. 

Надреално запуштена тераса на Коњарнику.

Коначно нешто што украшава 

можда и најружнији део Булевара.

 

Стубови, терасе, степенице...
Нешто што ми често привлачи пажњу.
Кад је зид оронуо па му се види арматура.
Имам осећај као да показује себе
и своју рањивост.
Није углачан, леп, омалтерисан, окречен...
Као да је распорен. 

Олимп. 

Следи читав низ фотографија потпуно запуштеног 

тениског клуба на Врачару. 

Морао сам да уђем и исфоткам изблиза. 
Такво стање је већ дуги низ година. 
Никад тенис није био толико у моди,

ради се о заиста срцу Врачара,

општини Београда где је можда

 најскупљи квадрат,

али имамо потпуно запуштен 

тениски терен. 

Невероватно ми је да је нешто
толико спорно да општина Врачар

дозвољава оволико ругло

и не може то да реши. 

???

Фаца овог лика...

Као да је неко улетео и поломио све.
Ко зна шта се ту десило,

али јако ружна порука се шаље

целом окружењу.

Сећам се да раније није било ове беле зграде,

већ је ту Карло фризер (данас позната личност)

имао салон у некој врсти кућице,

а било је и двориште

са пар комшија. 
Да не слажем, 

али мислим да 

је раније одавде 

могао да се види 

залазак Сунца. 

Врачар (historical).

Вишњичка бања. 
Бисер социјалистичке архитектуре. 
Хризантеме, поглед на Дунав. 
Немам речи.

Хит ми је како су се уклопиле

жућкаста светлост излога
и жућкаста светлост 
унутар фотографије 
Патријарха Павла
на Пекари Трпковић. 
Душановац. 

Масна, али драга.

Одавно сам је већ фоткао

и само сам схватио да 

то није напуштена кућа

кад је човек кренуо да излази 

кроз врата. 

Одмах сам престао да сликам. 
Није исто кад 

се слика зграда

у којој живи много људи.

Из те зграде 

нико нема право да се наљути,

јер припада многима,

па на крају као да је ничија,

али кућа је само нечија.

Шта год,

мени је ово бајковито. 

Стара Карабурма.