Доставе 3

Каква писана слова...

Невезано за било шта: 
вероватно најбоља Бајагина ствар.

ЗВЕЕЕЗДААРААА

Као дете сам био заљубљен у архитектуру. 

Мислио сам да ћу бити архитекта. 
Управо овакве зграде са пуно стакла

давале су ми осећај напретка и полета. 
Сада кад их видим овако оронуле..

Сетим се ове песме у таквом окружењу. 

И даље делује футуристички, али ме и бедачи,

па ми онда опет даје снагу. 
Баш мислим да има дубину та ствар. 

Имам неки много чудан трип око деведесетих, 

зато што сам ја 1987. и зато што су осамдесете

биле прва деценија 

за коју се сећам да је

превазиђена. 

Утисак ми је био да ће увек бити деведесете,

да никад неће бити превазиђене,

да ће заувек бити на трону. 

Међутим,
архитектура деведесетих,

делује можда и најпревазиђеније.

Као да је све било канцеларијски простор,

а у свакој канцеларији

Панасоник са наранџастим дугметом. 

Зграда у Брегалничкој која ме подсећа 

на СРЈ - не знам зашто, а и није из тог периода. 
Доста је чудна. 
Горњи део без иједног прозора..

Боје. 
Земун, Вождовац, Звездара - не сећам се. 

Пролаз у Албанске споменице.

н е о д о љ и в    д и з а ј н

Прелепо запуштен локал у Далматинској. 

Много симпатична радња у Далматинској.
Маховина. 

Кнеза Данила. 
Кад Ђуле из Ван Гога отпева:
"...у ком џепу овај град
те ноћас сакрио?"

- сетим се ове улице. 

Мрзим ову естетику, али добре су боје. 

Тараба. 

Кад видим овакве призоре,
сетим се колико је деведесетих по Београду

чешће могло нешто овакво да се затекне. 
Једноставно је било много мање возила, 

мање људи је живело у граду. 
Људи који и јесу возили

најчешће нису могли ни да купе бензин. 
Тако је стајало све и свашта паркирано,
а да се не помера буквално годинама

и то на једном Врачару где се данас

абнормално наплаћују паркинг места. 

Немам речи колико ми је 

цео период око протеста 

везаних за пад надстрешнице

био одвратан, 

као човеку који ради у саобраћају, 

али ово је једна од најгорих слика. 

Негде могу и да разумем

студенте који праве протесте,

који нису пријављени,

па то врло предвидиво 

доводи до инцидената

(с обзиром на то

колико су људи у саобраћају

без живаца), 

али не оправдавам то. 

Међутим, то што власт

"скупља поене"

на томе што блокаде

нервирају обичне људе

и затим ураде нешто овакво...

ја то буквално не могу да разумем. 

Значи, бар две недеље је једна трака 
у Кнеза Милоша била блокирана. 
Зашто?
Шта је поента овога?
Мој утисак је да на власти имамо човека
који толико не води рачуна о животу грађана

и толико га је лако спустити на неки низак ниво,

у смислу да се препуцава с неким, 

истерује нешто, да се инати, 

да буде у фазону "е, сад ћу ја то исто...".
Убедљиво најнекултурнији

и најодвратнији човек 

на функцији Председника Србије. 
Убедљиво. 

Православни храм на Алтини. 
Сећам се да је у једној малој књижици

о Храму Светог Саве

Амфилохије Радовић
објашњавао како у православним храмовима
светлост не би требало превише

да улази споља. 
Зашто?
Зато што испада да Црква

прима светлост од света, 

а Црква би требало да

даје светлост свету. 

Занимљиво је то схватање

зато што католички храмови

баш форсирају витраже рецимо
(то су они обојени прозори,

тј. са нацртаним свецима, итд.),

а православни храмови готово никад. 

Мислим да сам само једном то видео. 
Колико сам успео да приметим,

у припратама уме да буде 
спољашњег светла. 
Као и овде. 

Буквално не могу да похватам колико се Београд гради. 

Немогуће је. 

Ово је поред Ерпорт Ситија, чини ми се. 

Липов Лад. Гвоздићева. 

Не знам како се то одређује, 

али мени су све те бетонске

у м о т в о р и н е,

као ова полукружна,

нешто што бих заштитио законом. 

Земун. Љубав према оваквим рушевинама

у мени се вероватно родила због филма Сабирни Центар. 

Сцене кад археолози копају и пронађу пут за "онај свет"...

Убедљиво најбољи филм који постоји. 

Земун.

Не умем ово да искоментаришем. 

Баш ме занима како се зове овај стил,

нешто што се градило крајем осамдесетих 

или почетком деведесетих. 
То је период у којем су 

биле у моди агенција "Протекта", 

ЈСД Партизан, јако шарена одела и кравате,

нараменице код жена, 

неке чудне златне лампе по становима,

бежични телефони са антенама од 20 цм

на извлачење. 
Као нека пословна елеганција,

а људи пливају у сакоима и панталонама. 

Овај спот то баш преноси,

али серија "Срећни људи"

вероватно најбоље то ради.  

Колико зелене боје на вероватно

најзагађенијем месту у Београду. 

Теразијски тунел. 

Иначе, тачно изнад је Сремска,

једна од најлепших улица у Београду. 

Буквално човек не може ни да умре без рекламе за нешто.

 

Овај излог бих наградио, ако је то уопште излог. 

Шуматовачка. 

Поново фасцинација једном истом 

зградом из Симе Игуманова. 

Шта је ово?

Бруталистичка зграда

и син Кнеза Лазара

- Деспот Стефан Лазаревић. 
Мислим да је ово Урбанистички завод. 

Реновирана зграда БИГЗ-а на Сењаку.

Апсолутно мрзим целу Мостарску петљу

и то већ годинама,

вероватно због огромне количине загађења,

па сам некако замрзео и ову зграду. 

Боли ме глава колико шљаште ови ледови. 

Није да тежим неком мрачном фазону,

али кад је зграда већ оволико одвратна

и нагиње ка нечем индустријском, 

онда је требало на ту страну

да се иде у реновирању. 
Типа да буде окречена у тамно сиво,

тегет и да ледови буду потпуно хладни.

Да буде као ова песма. 

Била би право страшило,

а овако делује као шејк од банане.

Локал у Деспота Стефана. 

Оволико розе боје у расвети

нисам видео од спота

покојног Делче. 

Такав је кад год прођем.

Нашег ГЛЕТА сећам се. 

Што дуже гледам то ми је смешније.
Колико се неко убио од дизајна 

за ово говно. Ахахахах

в и д и

м о ј е

ф е л н е

Ми кажемо "пијаца". 
То је место на којем се тргује. 
Италијани кажу "piazza"

за нешто што ми зовемо "трг".

Зграда Комерцијалне Банке у Устаничкој. 
"Љубичаста зграда". 
Омиљена зграда из детињства.

Кад смо код љубичасте, 

то је боја ФК Балкана

из Миријева.  

Ово није мурал, ово је гоблен.

Један од ретких кафића у Београду,

који изгледа као што су кафићи 

изгледали деведесетих година. 
Заштитни знак тог периода

су ови најлони 

који "застакљују" кафић.
Војислава Илића. 

Ресторан у Цвијићевој. 
Ништа одвратније нисам видео.

Има неколико великих сала тај ресторан

и не зна се која је одвратнија. 
Безмало 150 предмета од којих се 

не зна шта више боде очи. 
Било ми је глупо да фотографишем

јер тамо ипак људи једу, 

али ево макар улазни део.

Мислио сам да сањам.

Боја куће.

Миљаковац. 

Нисам могао да верујем да ово овако стоји. 

Данашња главна аутобуска станица. 

Налази се на Новом Београду. 

Као да су Радовци цртали мурал. 

Лифт у Николе Стефановића. 

Брегалничка. 

Боје.

Жаба будисткиња.

Пронађи дрво и нормалну терасу. 
Врачар.

Смешан ми је назив фирме. 

Мурали у Јерковићу.

Доста тренсерски и врх.

Доста ведар ентеријер. 
Локал на Врачару. 
Чини ми се на Чубури,

у Максима Горког.

Некад су цигле лепе.
Подсећа ме на Калуђерицу из периода

када су људи провалили 

да ће мање плаћати порез

ако не ураде фасаду,

тј. оставе цигле или блокове,

јер се због одсуства фасаде

кућа водила као недовршена

и порез је био мањи. 

Све се црвенело 

и давало неку топлину или жар.

Зелена и љубичаста.

Забачени део Миријева. 
Подсећа ме на ону бубу са тврдим оклопом.

Поглед из солитера на Ташмајдану.

Блок 38. 
Јако инспиративна архитектура

и графити. 
Баш делује свеже.