Зашто нисам подржавао студентске протесте?

* * * * * * *

Текст је написан 31. октобра, али увод пишем 04. новембра

суочивши се поново са таласом лудила које очигледно и даље не престаје.  

Желим да се оградим од неких ствари пре самог читања текста. 

Власт је током ових протеста повлачила доста потеза који су распиривали ствар, при чему је васионски јадно то што су певали Дијани Хрки испред Скупштине, узмимо то као најсвежији пример. 

Јавност је данас таква да ако нешто имам да кажем о студентским протестима негативно, ја сам аутоматски за Вучића - што је потпуно погрешно, али је то често уверење и зато се ограђујем.

 

Студентски протести су садржали брутално глупе потезе, остављајући власти велики простор за приказивање и себе и протеста на много различитих начина што је власт наравно и искористила. 

Примера ради, сетите се јулских протеста из 2020. који су као повод имали новопроглашени карантин, а дубински су тада против Вучића били сви људи који су од краја 2019. посебно били револтирани проблемом миграната у Београду и истовремено његовим ћутањем везано за васкрсло Српство у Црној Гори током литија (такође с преласка из 2019. у 2020). Власти тада није остављен никакав простор за "патриотизам", а ударац је био жесток. Занимљиво је и како су Н1-људи у тако постављеној ствари тражили простор: углавном су означавали наведене актере као "убачене Вучићеве људе", а неформално као "будале које су дошле да се бију", наравно, не пратећи и не желећи да прате ниједну од ових тема које су дубински дале енергију и направиле ту ударну песницу. Екипа са Н1 медијски је наметала своја тумачења. Национално оријентисани људи су били живо инспирисани већ месецима и јако наоштрени према власти без икаквих двоумљења и гледања около ко је за кога. Н1 је искључивао ту националну опцију правећи, гле чуда, околност у којој си или за њих, или си за Вучића. Као и данас. 

Текст ће потрајати. Неке ствари ја подразумевам кад говорим негативно, а тек касније објасним и зашто то мислим. На прву лопту неко може бити одбијен тако негативним ставовима. 

Ако имате унапред став о томе шта се због чега дешава у нашем друштву, ако сте особа којој је Слободан Милошевић крив за све, ако нисте у стању да видите негативне стране Петог октобра - немојте да га читате.

Потрајаће.

* * * * * * * 

    Почетак праћења теме из личног угла

- Током доброг дела трајања тих протеста радио сам у саобраћају као достављач. Негде у јулу 2025. престао сам с тим послом (након четири године). До тада сам око девет месеци гутао атмосферу тих протеста и сто пута размишљао о свему. Иницијално ме је одбило блокирање саобраћаја, као и многе друге колеге, а временом се негативан утисак само продубљивао. 

- За сам пад надстрешнице у Новом Саду чуо сам преко Фејсбука

када је поштовани фејсбук-пријатељ, човек можда и најпоштованије професије, 

објавио фотографију упаљених, православних, црквених свећа уз реченицу типа "Слава жртвама у Новом Саду". Нисам знао о чему се ради и просто сам кренуо да пратим то.

- Почео сам да пратим саму тему и приметио у једном тренутку да целу ствар слабо ко и коментарише рецимо у сторијима на Инстаграму. 

- Појавио се Вучић на конференцији за медије и рекао да је невероватно да само ту надстрешницу нису реновирали, а да је баш она пала. Био сам још више у чуду како је то онда пало и нешто ми је смрдело у целој причи. Убрзо се сазнало да та надстрешница јесте реновирана. Био сам страшно револтиран чињеницом да Председник државе прича такве неистине о тако озбиљној ствари и то пред читавом јавношћу. 

- Међутим, нисам ни сањао које ће све глупости изаћи на површину и на шта ће личити следећих годину дана. Заправо, ни помислио нисам да ће ме у следећих годину дана много више нервирати неки други људи, али тако је било. 

    Стручњак Ђајић и почетак политичких глупости

- Убрзо најзаступљенија особа у медијима постаје Ђајић. Геолог, стручњак који је био ангажован на овом пројекту. Човек је објаснио да јесте био реновиран део изнад надстрешнице, да је сама надстрешница отежана, да је било предвидиво да ће сајле попустити, или како је већ објаснио саму ту техничку страну приче. Наводи да је он послао групни мејл на тринаест адреса, да му нико није одговорио и да је он напустио пројекат. У скорој будућности биће позван у Тужилаштво, мада он неће хтети да иде и отприлике се тога сећам што се тиче његових наступа. 

- Не сећам се да га је ико питао ствари које бих га ја лично питао у вези са овом темом. Бар ја нисам испратио.

- Блокаде су почеле у међувремену и ствар почиње све више да се загрева. У тако загрејаној атмосфери, сећам се да се појављује Ђајић у неком рилсу који кружи Инстаграмом. Као, шета кроз масу, неко га интервјуише и човек прича. 

- Апсолутно нисам могао да верујем о чему се ту ради, тј. шта он изговара. Говори како се он тукао Петог октобра, како је он био против Милошевића, како то што Вучић иде у Хиландар не знам ни ја шта... Буквално нисам могао да верујем где све ово води. 

- Зашто би уопште било битно да ли си био против Милошевића или ниси? 

- У сваком случају, кроз читаве те протесте почиње да провејава став да је битно само да си против Вучића, као што је Петог октобра било битно само да си против Милошевића, у смислу да нису битне све остале политичке разлике. Мислио сам да је то само тренутно изговорено, изолован случај, небитна ствар, кикс, или шта год, али очигледно није. 

- Нека буде да ја живим у свом свету, али моја брига се своди на то да се ова околност више не понови. Није ми битно ко је за кога, или ко је био за кога. Битно је само да се ово не понови. Не занима ме шта ће ми неко рећи, не занима ме да следим неке политичке покрете. У животу ме то не интересује. Замишљао сам како да се убудуће ово не деси, у смислу како да се заштите стручна лица на оваквим пројектима. Баш с тим у вези, запитао сам се да ли је Ђајић урадио све што је могао да се ово не деси. Не зато што ја њега хоћу да кривим, већ зато што је управо он имао ЗНАЊЕ у том тренутку које се тиче саме ствари и што тачно та околност може да се понови.

- Да ли је довољно да изађе из пројекта јер му нико није одговорио на мејл и да каже како га нико не поштује? Јел можда позвао било кога од примаоца групног мејла и ургирао? Да ли је позвао особу која је њега ангажовала на пројекту и покушао да га алармира? Да ли је сазвао конференцију за медије? Да ли је штрајковао глађу? Да ли је звао полицију? Да ли је писао писмо председнику државе? Да ли је звао Н1 који ће њега свеједно звати након што су људи погинули? 

    Испуњење студентских захтева не решава да се ово не понови

- Нисам приметио да се ико бави овом бригом, већ, као што рекох, тиме ко је за Вучића, а ко је за студенте. Само је то битно. 

- Мислим да је у нашој политици већ много пута обесмишљено то "бити за неког" да би овде заиста неко "био за неког" и да треба да се бавимо нечим што остаје. Да градимо нешто што остаје упркос свакој власти. Као Србин и монархиста, ја верујем да постоји нешто заједничко за све што се неће угрозити ниједном политичком поделом, а Краљ је оличење и чувар тога. 

- Нисам видео да неко озбиљно испитује шта би нпр. Ђајић могао да уради у таквој околности када би се у њој нашао поново, а видео сам да пролазе неке његове политичке изјаве. 

- Да ствар буде бесмисленија, нама свима наводно смета код СНС-а то што запошљавају људе по партијској линији, а онда нам је свако потпуно океј само ако је с нама на линији. Па онда још глупље - "наша политичка линија" значи једино то да си против Вучића и СНС-а. Како бих могао да се приклоним нечему таквом? 

- Заиста, ако је ствар толико озбиљна, као што погибија шеснаест људи на јавном месту јесте озбиљна ствар, а посебно због тога што је неко погинуо услед неодговорности оних који су на јавном месту спроводили неки пројекат, па још потрошили и ко зна колико новца грађана те државе - онда треба озбиљно да размишљамо о свему што је довело дотле. 

- Ниједног тренутка ми није пало на памет да се овако нешто више неће поновити ако ја подржавам студентске захтеве и јавно говорим како сам ја против Вучића и СНС-а. Не видим узрочно-последичну везу. Не видим да би мени то умирило савест или било шта слично. 

- Ја сада разлажем шта тачно мислим, па сам и неком другом схватљив, али ја сам пар месеци само имао јак осећај да ти протести нису мој воз. Нисам знао зашто. 

- Ипак, у једном тренутку долазим до закључка да ниједан студентски захтев својим испуњењем не би довео до спречавања наведене околности, а то је оно што мене највише брине.

- 1. Јасно је да је срамно и противзаконито то што су припадници СНС-а физички напали студенте ФДУ-а за време блокаде, али је исто тако јасно да процесуирање истих нападача не утиче на то како ће се на одређеном пројекту од јавног значаја убудуће третирати једно стручно лице - од чега, као што видимо, могу да зависе и животи људи. 

- 2. Тачно је да треба повећати буџетска места за студенте на државним факултетима, али то такође не утиче, или бар не директно, на наведену ствар. То толико изокола утиче да не знам ни са чиме бих упоредио то. Као кад би ме неко питао где је Скупштина, а добио од некога одговор да је у Србији. Хвала. Да, сигурно би већи број образованих људи могао у перспективи, ко зна када, да утиче на то да ценимо стручно знање, али шта до тада? Ако си гладан и треба ти да једеш сада неће ти спасити живот што ћеш да одеш на имање да сејеш парадајз који ће нићи за пар месеци. 

- 3. Процесуирање свих одговорних за пад надстрешнице тиче се једног случаја погибије на јавном месту до којег је дошло услед непоштовања стручних лица и њиховог знања, али то је само решавање једног случаја. Нема везе с тим да се ова ствар не понови, осим ако мислите да ће осуђеност тих људи утицати у смислу да не сме више нико да не поштује стручна лица. Ја се извињавам, али колико је људи осуђено због насиља па насиље постоји и даље? Потребно је нешто што ће СПРЕЧИТИ да се ово понови. Ако бих бирао да ли ће неко да ми силује драгу женску особу, али да иде на неку јачу затворску казну због тога, или да она увек код себе има неко ефикасно средство за одбрану - ја бих одабрао ово друго, јер је боље да се то ни не деси. 

- 4. Отварање целокупне документације такође утиче само на решавање овог случаја, тј. на решавање случаја пада надстрешнице, на утврђивање одговорности у вези са тим, али не решава питање односа према стручним лицима убудуће. 

- Пошто је моја основна брига буквално да се ово не понови и пошто сам видео да студентски захтеви не воде ка решавању те бриге, а уз то сам видео и гомилу промашених политичких ставова - заиста се нисам проналазио у томе. 

    Како заштитити стручна лица? 

- Рецимо, могли смо да се боримо за закон који ојачава позицију стручног лица на јавним пројектима тиме што се и он обавезује да користи читав низ процедура уколико неко не поштује његове смернице и упозорења  (сазивање конференције за медије, алармирање јавности, обавештавање МУП-а, неке посебне инспекције, итд.), а да се истовремено појача обавеза онима који су надлежни на том пројекту и који имају оперативну моћ (извођачи, подизвођачи, итд.) да поштују стручно лице, да морају обавезно да му одговоре на његова упозорења. Тиме би се максимално преносила одговорност на људе који комуницирају са стручним лицем и њихово даље понашање било би "зумирано" с обзиром на то да ли нешто поштују или не.  

- Као кад у Сједињеним Државама од тренутка уручења позива на суд окривљеном заправо на терет долази потенцијално и још једно дело - избегавање суда, тако и овде обавештеном лицу, које прима мејл од стручног лица, ступа на снагу обавеза да мора да одговори макар се ништа и не десило негативно. Уколико стручно лице процени да упозорење није испоштовано, онда се одреде даље мере. Не могу сад да смишљам закон кад нисам правник, али јасно је на шта мислим. 

- Да смо рецимо ишли у смеру да се створи један нов закон, симболично назван "Закон надстрешнице", или "Закон о заштити стручног лица", итд. онда бих ја то свакако поздравио и подржао здушно. Овако, имао сам прилику да слушам једну озбиљну гомилу политичких глупости, промашених ставова и процена. То ме је запечатило. 

    Таласи промашености

- Први промашај којег се сећам је чињеница да Н1 преноси изјаву Бориса Тадића у вези са овим. Само из личних контаката знам да је једну веома стручну особу, која је природним путем дошла на позицију директора једног државног завода (у смислу да је та особа била пионир једне технологије која се у том тренутку још развијала и није свакоме ни привлачила пажњу па је просто испливао до те позиције стицајем тих околности) - Борис Тадић условио чланством у својој странци уколико хоће да остане на тој позицији. Пошто је ово стручно лице наравно одбило такву "понуду" завршио је са отказом и то пред саму пензију. Срећом, њега су сви у струци поштовали па је успео да се убрзо запосли приватно. 

- Свакако, занима ме шта квалификује Бориса Тадића да говори о овом случају? Да ли је Н1 можда истражио колико је Тадић кредибилан за ову тему, или се овде поново ради о ставу да је битно само бити против СНС-а? 

- Узгред, да ли Тадић има везе са стварањем СНС-а? Оставимо то по страни. 

- Даље, једну особу је звао да буде министар у његовој влади, желећи колико је могуће да прекопира Ђинђићеву владу. Понудио је тој особи место министра, мада она у претходној власти није била на позицији министра, али свакако јесте била нечији помоћник у министарству. 

- Та особа је прихватила да то буде уколико јој се, као стручном лицу, омогући да спроводи реформе. Тадић јој је рекао да ће то тако бити. 

- Међутим, убрзо је позвао неко сасвим трећи с питањем да ли би у случају да постане министар урадила то, то и то. Пошто је одбила, као што свако нормалан би, нико је више није звао. Зашто је Тадић више није звао? 

- Свакако ми је невероватно било да Н1 који је медијски најснажније подржавао ове протесте нема до те мере информисаност о теми ДС-овог страначког запошљавања. Можемо видети колико то њих не интересује, али зашто их не интересује ако заиста воде некакву бригу?

- Друго, студенти који износе транспарент "Београд је свет" што је, наравно, алузија на студентске протесте из 1996. године. Превише ми је познато колико је та година донела поларизацију српском друштву. С једне стране прозападно оријентисани политичари из Коалиције "Заједно", а то су Драшковић, Пешићева и Ђинђић, заједно са студентима који носе транспарент "Београд је свет" и води их Чедомир Јовановић. С друге стране Милошевић и његове присталице. Митинг и контрамитинг. Чему живот у прошлости? Слошило ми се кад сам видео тај транспарент. Шта је добро у тој коалицији наведених политичара и студената? Ко од наведених личности није изневерио очекивања која су јој придавана? Чему дозивање поделе између "урбаних" и "креузбих", између средње и радничке класе? Коме такве поделе требају и какве везе има то са темом? Као, тај друштвени слој је крив јер је изабрао "ове". 

- Треће, осим дозивања атмосфере и подела из 1996. године, што потиче од самих "генијалних" студената, примећивао сам све више и како људи причају о Петом октобру. Уосталом, навео сам како је о томе причао и сам Ђајић. За све ово су криви Радикали и СПС, њима треба одузети глас, хајде да их сад коначно очистимо, хајде да урадимо оно што нисмо 2000. итд. Полако почињем да примећујем да овде има људи који нису размишљали вероватно ниједном о томе да ли је Пети октобар уопште позитиван догађај. За почетак то. Како ја могу да верујем особи која до те мере не размишља? То је догађај од којег је прошло 25 година и имали смо довољно времена да сагледамо неке ствари. 

    Ложење на Пети октобар 

- Ложење на Пети октобар глупо је бар на два начина само по себи, а глупо је на више начина и у вези са самом темом. Тема је пад надстрешнице. 

- А. Тај догађај је финансирала ЦИА и то по сопственом признању. Дакле, исти људи који су нас 1999. бомбардовали, 2000. године су финансирали ДОС, мешали се у сам избор политичара које ће довести, а сами ти политичари ће кроз коју годину ухапсити, између осталих, председника СРЈ, а у тренутку бомбардовања и врховног команданта војске СРЈ - Слободана Милошевића, одвешће га у Хаг где ће бити убијен. Забрињавајуће је само по себи ложење на такав догађај ако је познато да је то ЦИА финансирала, и то по сопственом признању, а поготово што је то на неки начин само промена средстава рата. Не ратује се војно, већ политички. 

- Б. ДОС, који је тада срушио Слободана Милошевића и СПС, сачињен је био од осамнаест странака. Тада, као и сада, битно је само да си против Милошевића, односно Вучића. Нико није могао сам да га сруши, што је бламантно само по себи за све њих, али оно што много више брине је та количина ложења на коалицију једног Ђинђића и једног Коштунице за почетак, иако се након Ђинђићевог убиства од стране Б92 упорно ширила прича да је иза тог убиства стајао Коштуница. Дакле, нисмо у 2000. већ у 2025. Да смо иоле озбиљни око наше политичке историје, макар ове новије, морали бисмо да се замислимо око таквих савеза изнова. 

- Озбиљан број људи је веровао да иза убиства "визионара" и најагилнијег реформатора, Ђинђића, стоји управо Коштуница, којег су пронашли као најприкладнију особу да представља читав тај ДОС. Зашто би ико нормалан икад више у животу онда хтео такав савез, такву коалицију? Зашто би ико с три грама мозга понављао став да је "битно само да смо против Милошевића" или у данашњем случају Вучића? Не можемо да будемо толико луди. Ипак присталице једног од главних актера ДОС-а причају да иза његовог убиства стоји други главни актер ДОС-а. Шта је ту толико добро да ја на ДОС треба да се угледам, на ДОС скројен по тој логици "бити против"? 

    Тековине Петог октобра у колизији с причом о надстрешници

- Не само да је ложење на Пети октобар проблематично само по себи, јер је за размишљање о том догађају било довољно 25 година, већ се чини да је тај догађај у озбиљној мери и посебно проблематичан за ову тему. 

- А. Укидање буџетских места. Дакле, студенти се боре за то да буде више буџетских места на државним факултетима. Ко је смањио буџетска места? Да ли је број тих места смањен пре или после Петог октобра? После Петог октобра. 

- Како онда може неко истовремено да се ложи на Пети октобар и да подржава студенте? 

- Ја заиста мислим да ту постоји нека врста политичке наркоманије, нека полу-религиозна лудница је у питању. Неки тренутак у којем више нико не размишља шта је до чега довело него је реч о томе да "сви заједно" будемо у некој врсти хистерије, у некој еуфорији, у неком трансу, да имамо непријатеља против којег смо уједињени, да некако подразумевамо шта је довело до чега, али да о томе не размишљамо озбиљно. Где то уопште води?

- Б. Када говоримо о томе како је генерално разграђено образовање, како је дошло дотле да се не поштује знање, да се не поштују стручна лица, опет ћемо морати да се вратимо на Пети октобар и у првом реду на болоњску реформу. Лакше је завршити факултет. Титула магистра не постоји више. Постоји мастер који озбиљан број образованих људи не сматра нечим претерано битним. Свакако је бити магистар било нешто много теже него бити мастер. Титула доктора је такође доступнија него раније. Да ли мислите да то није довело дотле да се људи с тим титулама више не поштују? Дошло се дотле да се те титуле не поштују као што је раније био случај са магистрима и докторима. Другим речима, данашњи доктор наука - није доктор наука. Те титуле или не постоје, или су срозане.

- В. Осим саме болоњске реформе образовања, Пети октобар поприлично отвара врата либерализму, али неће ти сигурно Н1 (на чијем сајту можемо и сами да видимо лого CNN-a) говорити о штетности либерализма везано за ову тему. Ретко ко и иначе сме да каже ишта лоше о либерализму иако је више него очигледно. 

- Чисто ради илустрације, сетите се погибије у Рибникару. Многи су након погибије у Рибникару испрва рекли "ау, постали смо као Американци кад гледају breaking news" и сетите се како су убрзо многи говорили да је претерана слобода медија довела до пораста насиља. 

- Претерана слобода медија сигурно нема везе са социјализмом, национализмом, Радикалима, СПС-ом, итд. већ искључиво са либерализмом. Свеједно, ни тада нико није користио ту реч иако је очигледно. Идеологија која се отворено залаже за такве слободе јесте либерализам. Тачка. 

- Ако је, дакле, могуће да говоримо о вези либерализма и пораста насиља, можемо да говоримо и о вези либерализма и непоштовања знања. Зашто? Зато што се са продором либерализма углавном говори о другачијој перспективи, другачијем мишљењу, другачијем углу гледања, о томе да је све ствар перспективе, о праву да се мисли другачије, о различитостима, о толеранцији, итд. 

- Будите искрени и запитајте се - да ли вас је икад либерализам учио да поштујете знање? Не. Испоставља се да либерализам стално наглашава оно што је субјективно и индивидуално, а не оно што је објективно и заједничко. То је чињеница. Наравно да се на том таласу такође губи и поштовање знања. 

- Било би добро да се направи анкета у којој се људима поставља питање колико су кроз "слободне медије" (који нам иначе толико соле памет и сипају нам неку кривицу) до нас долазио став о поштовању знања и стручности, а колико о поштовању другачијег мишљења и свих наведених слобода? 

- Потпуно ми је замисливо да и на том пројекту у Новом Саду нико више и не схвата да мишљење стручног лица није тек тако неко мишљење, већ З Н А Њ Е. Битно је његово мишљење као и свако друго. 

- О томе колико је либерализам разградио све што је заједничко, било да је реч о националном интересу, било да је реч о интересу радничке класе, мислим да је очигледно. Све што би неко претпостављао као заједничко, либерал би му објашњавао да је то само његово мишљење. Веома се инсистира на томе да је опасно претпостављати заједничко, јер је то потенцијално "тоталитарно" и некако је безбедније форсирати причу о важности појединаца. Све што је веће од мноштва појединаца - не претпоставља се. 

- Не претпостављати заједничко, оспоравати заједничко - иде руку под руку са оспоравањем објективног. Као да је све субјективно, као да је све ствар перспективе и акценат се ставља само на "другачије мишљење". Клизи се у потпуни релативизам. Знање је ту последња рупа на свирали, као и било шта заједничко.

-  Како онда одједном морам да се слажем са било ким, да будем чак и извређан ако се не слажем? Логика око које треба да се сложим потиче из тих либералних кругова? Проглас претпоставља као организација да треба да "преузме" целу ову ствар. На основу чега? 

- Пре бих рекао да либерали овде највише треба да се покрију ушима. 

- Г. Образовање на тржишту. Не знам како другачије да назовем чињенично стање у којем се више не верује у једно звање, у један, државни универзитет, већ настаје читаво тржиште факултета. 

- Колико сад има факултета? Који је ту факултет бољи? Државни постоји, постоји још колико приватних... Све почиње да личи на тржиште у којем постоји конкуренција. Ту су Мегатренд, Сингидунум, Унион, не знам више ни ја. 

- У целом том стању често се могао чути и став да "на Западу није битно шта си завршио, већ шта умеш да урадиш". Можда грешим, али како смо ми од 2000. кренули турбо да се приближавамо том Западу, тако нам вероватно и сами факултети нису више били тако битни као раније. 

- Хајде да кажемо наглас да то јесте тако и да смо то прећутно урадили пристајањем на ту логику тржишта, дозволивши да се та логика рашири преко свега, па и преко образовања, здравства, безмало свега. 

-Д. Горан Весић. Најзад, све и да сам све досадашње ставове о Петом октобру измислио и натегао, а мислим да нисам уопште, једна ствар је максимално тачна: по речима самих студената и људи који их подржавају Горан Весић је један од најодговорнијих за пад надстрешнице. 

- Па, хајде онда лепо да кажемо како је Горан Весић био шеф кабинета Зорана Ђинђића. Дакле, није био близак сарадник неког "кочничара" из ДОС-а, неког сивог Коштунице, неке сељачине Веље Илића, већ шеф кабинета оног "најбољег", најагилнијег, највише расположеног за реформе, најевропскијег - Зорана Ђинђића. 

- Ако треба поновити Пети октобар, то значи да треба довести нове људе у односу на СНС, а да међу њима, баш међу "највољнијим за промене", треба довести неког новог Горана Весића. 

Закључак: људи који се ложе на Пети октобар гасе ватру бензином. 
Притом: ако се не слажем с њима - ја сам за Вучића.

    Пети октобар и нетактичност

- Узгред  буди речено, приметио сам колико су присталице Петог октобра заправо нетактичне и смотане услед сопствене необавештености.

- Ти људи ни не схватају колико се људи покајало за Пети октобар. 

- Колико год Пети октобар, према свим наведеним ставкама био један веома чудан догађај, то ипак многима није било битно, вероватно јер им је ложење на исти догађај давало тај осећај "урбаности", "прогресивности" и томе слично наспрам "талога деведесетих". 

- Играјући се Петог октобра, а не схватајући колико се људи за тај догађај покајало, вероватно нису ни били свесни колико су самог Вучића частили тим поређењем са Милошевићем. 

- Међутим, иако су му сами поклонили ту улогу, не схватајући своју грешку, неки од њих су му касније пребацивали да је ушао у улогу осветника Петог октобра. Не, заиста сте му сами дали ту улогу, почевши од транспарената из 1996. па надаље. 

- Колико је то онда одговорно према самим студентима који су реално доста млади ако их "подржава" екипа која им заправо уваљује проблем? Многи су неопрезно причали о револуцији не схватајући можда коју беду на врат тиме наваљују студентима. Додуше, они ће сами возити бицикле до Брисела, тако да не могу ни да их жалим претерано, али опет. 

- Започнеш "револуцију" тако што одбијеш огроман број људи блокадама, углавном радничку класу, изазовеш власт... али како очекујеш да без толико одбијених људи ишта и урадиш? Људи из Круга двојке и студенти могу да изгурају револуцију на улици? Стварно невероватно. 

- Девети март (1991.) није успео иако смо имали Гишку и Кнелета у првим редовима борбе са полицијом. Пети октобар је успео јер је неко уложио ко зна колико енергије и новца да заустави деловање полиције и војске. Тако долазимо до илузије да је народ могао против војске и полиције. Уосталом, шта у вези са Петим октобром није илузија?

    Одступање од Петог октобра

- Руку на срце, овај блокадерски однос одбијања према радничкој класи, према њеним како добрим странама тако и девијацијама, можда и јесте поштенији него у случају оригиналних Петооктобараца. 

- Наиме, Б92 је 2000. давао захвалнице навијачима Звезде јер су учествовали у борби с полицијом Петог октобра, да би коју годину касније најбуквалније исте људе којима је давао захвалнице стављао на стуб срама помоћу емисије Инсајдер. Одједном су то криминалци, ваљда јер више нису на истој политичкој линији. 

- Океј су националисти, Коштуница, Веља Илић, Чачани, навијачи, Делије, Гробари, четници, хулигани, криминалци, уличари, али само док вам треба помоћ на улици, док скинете ту власт и после их откачите. 

- Овде смо некако одмах имали гађење над крезубим народом, блокаде које су одбиле најобичније људе који трпе већ потпуно ретардиран саобраћај сваког дана и свако на своју страну. 

- Није постојао однос искоришћавања у толикој мери, јер су организатори самог догађаја под емоцијама ипак испливали са гађењем према том слоју становништва. Колико је тада остављено Вучићу простора да глуми "заштитника обичних грађана"? Многе људе заиста јесу нервирале блокаде, оне су и направљене да би се створила тензија. Многи су одбијени. 

- Многи који су подржавали протесте ипак јесу морали да закукају касније над "неутралнима" који не прискачу кад су остали сами с полицијом. Сами су одбили људе, не схватајући вероватно ни чиме, јер често и не разумеју живот обичног народа, али нису ни могли да схвате када су падали под толико лоше утицаје, док им многи шапућу како су "генијални" и док они који имају да им кажу и нешто негативно бивају одбачени као да су за Вучића. 

- Остали су сами с језивом снагом полиције и снагом плаћених, приватних батинаша. Тешко да су и тада схватили како је дошло до тога. Једино чега се сећам јесте окривљавање "неутралних" без сагледавања саме околности у којој је дошло дотле да неко буде неутралан. 

    Пети октобар и навијачи

- Иначе, Александар Вучић је врло добро знао и ту страну Петог октобра, у смислу како су ту навијачи били искоришћени, па је ударац са те стране, поприлично превентивно, већ годинама уназад, спречавао. На разне начине. Подмукле, језиве, какве год, али кад гледамо реално он је предвидео ту опасност, а није му ни било тешко да неке придобије, јер су и сами видели како су већ били злоупотребљени за Пети октобар и касније пуштени низ воду. 

- Сад можемо поново да причамо о томе да ли је Пети октобар био добар догађај, ако је у првим редовима испред Скупштине имао навијаче кад је било битно тући се са полицијом, а у наредним годинама ће ти људи често осећати да су изневерени даљим током догађаја, имаће бројне сукобе с полицијом пред разним амбасадама, веома често ће бити револтирани новом политиком, а најзад и бити изложени стубу срама преко емисије Инсајдер. 

- Ко хоће да размисли, заиста му је лако да разуме зашто многи људи неће више тек тако да учествују у револуцијама. Не кажем да је часно бити у Ћациленду, али да Пети октобар није продао навијаче тако како их је продао, ни тај део њих из Ћациленда данас не би постојао, већ би били против власти. Чему онда копирање Петог октобра?

У сваком случају, надам се да је јасније колико је ложење на Пети октобар глупо и само по себи, колико се то ложење коси са самом бригом у вези са надстрешницом и колико је копирање тог догађаја опасно и нетактично. 

    Игнорисање двехиљадитих

- Даље, цела прича о "талогу деведесетих" уз игнорисање свих искустава двехиљадитих (2000. - 2010.) заиста је постало заморна. Сви ти протести су били "колективна терапија", значили су онима који су заправо све време сумњали у нове генерације, у клинце, па су их се вероватно и гадили, видели их као људе који никад неће разумети њихову младост, поћиће ко зна којим путем, а сада коначно долазе до тачке где их обожавају без резерве и успевају да их повежу са својим искуствима. 

- Студенти носе транспарент "Београд је свет" који су студенти носили 1996. године. Стекао сам утисак да су једва чекали да новим генерацијама утрапе своје трауме из деведесетих, које ја овде уопште и не спорим. Само сматрам да тих десет година јесу тих десет година. 

- Од краја деведесетих прошло је још петнаест година. 

- Прича о деведесетим садржи стално једну манипулацију у смислу да је за цело то време искључиво крив Милошевић што сигурно није тачно. 

- Колико ја, иако разумем трауме из деведесетих, треба да се слижем с људима који причају само о томе, а да игноришем све оно што се десило након Петог октобра? Шта ме обавезује на то? Јел треба да живим у прошлости, али притом само у пажљиво одабраних десет година? Не. Ни једно ни друго. 

    Двехиљадите и анти-европски став

- Од 2000. до доласка Напредњака на власт десило се толико чудних ствари да је постало потпуно логично бити дистанциран од проевропске политике. Иако ја лично нисам био никад гласач Српске Радикалне Странке, потпуно ми је био јасан њен раст. Пробаћу да будем кратак:

 
- А. Погром на Косову из 2004. године над Србима доказао је сву могућу глупост наших надања у вези са ЕУ, самим тим што постоји озбиљан пресек између ЕУ и НАТО (нажалост). 

- Дакле, НАТО је 1999. ушао силом на нашу територију наводно ради обезбеђивања мира и зато што смо ми наводно били неспособни да одржимо мир. Који идиот више верује у то након 2004.? НАТО није спречио ништа. Или није хтео, или није способан. 

- Свеједно, он ту не треба да буде. Многе чланице ЕУ и даље су подржавале присуство НАТО-а на Косову. Не само што су директно показали колико не поштују нашу државу, показали су колико подржавају албанско иживљавање у сред Европе. Ко нормалан верује Европској Унији након свега тога? 

- Европска Унија нас још условљава да морамо да се одрекнемо дела своје територије како бисмо постали чланица. 

- Државе које су нас подржале током касније "дипломатске офанзиве" у УН, уз помоћ којих смо успели да спречимо признавање Косова биле су: Русија, Кина, Ирак, Иран, Индија, Индонезија, 10 од 14 држава Јужне Америке, многе афричке државе, многе државе из Пакта несврстаних са којима смо створили контакт као СФРЈ, а не као људи који се по сваку цену труде да буду део ЕУ. 

- Из ЕУ нас је подржала Шпанија (због својих интереса), Грчка, Босна (из својих интереса), Ватикан, Кипар, Румунија и Словачка. Просто смо се отрезнили. Додуше, не сви очигледно. 

- Постало је јасно да се није нама много тога лошег десило због Милошевића, него како би сам Милошевић рекао "због Србије". Ми смо променили политику, ЕУ није. 

- Б. Економска криза из 2008. године показала је много тога. Да је Исланд банкротирао, да је Италија замало банкротирала, да је Грчка замало избачена из Европске Уније, а све то јер је тамо негде у Америци банкротирала нека банка. 

- Америчка држава интервенисала је на тржишту, тј. спасила дату банку, иако у либерализму не сме да буде таквих интервенција. Просто се поставило питање и зашто бисмо толико зависили од ЕУ, ланчано од САД, када је постало очигледно да тај свет није толико бајан, сјајан и стабилан. 

- Разне фондације су пропале, разни приступни фондови су били скресани. Ништа више није деловало тако "жуто". 

- У светлу тог догађаја, тј. мешања у тржиште, у светлу тог одступања од основних либералних поставки, наравно да је мање глупо изгледала свака планска привреда до тада критикована са либерално-капиталистичке тачке гледишта. Мање глупо изгледала је СФРЈ, мање глупо је изгледао СССР, мање глупо изгледала је Кина, то јест свака држава која је имала планску, а не тржишну привреду, свака држава у којој је држава имала заступљенију улогу у економији. 

- То приглупо и некритичко, наркоманско надање у Запад једноставно је пресушило и није нам за то био крив никакав Радикал. Притом, ми смо толико друштвене својине приватизовали, продали за ко зна како мали новац, само да бисмо се што пре уклопили у тај свет. Све који су се бунили у тим тренуцима сматрали смо губитницима транзиције. Страшно.  

- Надам се да је јасније, мада овај списак садржи само две ставке, колико је логично било разочарати се у Европску Унију и генерално западни свет, како са становишта нашег националног и државног интереса, тако и са економске тачке гледишта. 

    Потпуно анахроно уваљивање кривице Радикалима 

- Током студентских протеста често се кривица за пад надстрешнице онако поједностављено уваљивала Радикалима уз игнорисање саме логике раста ове странке. Српска Радикална Странка, логично је имала све већи број гласова, јер је била анти-европски расположена. Ма колико да је било демагогије у свему томе - постојала је свакако и тежина. 

- Александар Вучић није више тај Радикал, већ Напредњак, што уопште није исто. 

- Александар Вучић је владао све ове године уз подршку Европске Уније. 

- Радикали су били против Европске Уније. 

- Поједноставити ствар тек тако, као Иванка Поповић кад се појави на Н1 и говори о "радикалском шљаму", отприлике као и многи људи који су се ту повампирили као неки бивши ДС-овци и њима слични, заиста је ванвременски глупо. 

- Поприлично је и покварено тек тако сваљивати кривицу за све што се десило у Новом Саду на "глупе Радикале", "крезуби народ", итд. Тако је либералу само лакше да побегне од сопствене одговорности. Ако већ хоћете да све гледате политички, а не да се бринете како да се ово више не понови, пођите од своје одговорности. Јер је имате. 

- Толика потреба да се говори о кривици Радикала, о крезубом народу, објашњива је само из уврнуте потребе домаћих грађана да себе виде као културне и образоване. Пошто то очигледно могу само наспрам Радикала - онда њима требају ти Радикали и зато их стално потенцирају. Свеједно, Радикали одавно и не постоје, али људима као да је мозак стао. 

    Европска одговорност за Напредну странку 

- Да ли се сећамо како је настала Српска Напредна Странка? 

- Пошто је ДС био истрошен, пред очима целе наше јавности и под будним оком Европске Уније покрадено је не знам колико посланичких мандата СРС-а и дато посланичком клубу "Напред, Србијо". То је нека претеча СНС-а. Наравно да то није сметало ДС-у, као ни Европској Унији, иако они у свом називу садрже реч "демократија" што би значило "владавина народа". Све је, само није демократија, да прекрајаш вољу људи који су против Европске Уније тако да се њихови мандати претворе у мандате за Европску унију. 

- Вера у СНС као у неку "европску десницу" била је недемократска вера у уништавање Радикала. Уместо искрене анти-европске и државничке политике добили смо неку бљутаву проевропску партију. Битно је само бити за ЕУ.  

- Ако је битно само бити за ЕУ, па је на том трагу створен СНС, онда у овој прилици највише морају да се покају људи из ДС-а, јер су управо они јавно прокламовали став да Европа нема алтернативу. Можда зато њихови кадрови тако често вриште у овој околности. Одговорност им је свакако веома страна реч.  

- Када је створен СНС - нехотице, тј. ГЛУПОШЋУ, створено је нешто што ће уништити ДС. Јер, није више ДС био једина странка која има подршку ЕУ. Обесмислили су сами себе. Уништили су сами себе тиме што су хтели да униште Радикале. Највећу странку у тадашњој Србији, каква год да је, као истинске демократе требало је да пусте да постоји. 

- Баш од тог уништавања СРС-а почиње да се осећа специфично бестежинско стање у нашем политичком животу. Једноставно је највећа партија у Скупштини годинама скупљала гласове као анти-европска странка. Ти гласови су имали тежину, а затим су на светлости дана преображени у проевропску. Шта значи глас на изборима и коме је то сметало? Проевропски оријентисаним људима - не. 

- Колико је ДС била јадна странка и идеолошки потрошена након толико разочарења у Европску Унију говори њихов пропали став да "Европа нема алтернативу" од којег се нису одвајали упркос свему (као да су идиоти). Најзад, остало им је оно чувено да треба да гласамо за њих јер су они "бољи од Радикала". Искрено, ако су Радикали толико лоши - не разумем што сте ви толико добри кад је једино што умете да кажете о себи то да сте бољи од Радикала. Зар не звучи и то идиотски?

- Пошто сам све ово навео, надам се да је јасније зашто сам у разним људима који "подржавају студенте" видео напросто људе који  користе прилику да скину са себе сваку одговорност тако што ће окривити "глупе Радикале", игноришући колико пред њима не постоје Радикали, већ хибрид ДС-а и Радикала, којег подржава ЕУ. 

- Ако је СНС корумпиран - Европска Унија је корумпирана, ДС је корумпиран, јер је СНС настао на тој линији како би била уништена Радикална странка. Отуда њихов врисак. 

- Напросто ми је то било нереално и себично. Питао сам се шта је мотив за тако нешто. 

- Претпоставио сам на основу нечег што сам пуно пута увидео у личном животу, да све то има везе с потребом људи да виде себе као боље од других, да добију неки идентитет. Нисам могао да то разумем другачије. Тада смо пљунули глупље од себе, горе од себе, необразованије од себе, а ми смо онда они културнији, образованији, модернији и имамо неки кул идентитет. Само што цело то понашање ништа не решава, не показује никакву одговорност. 

- Ако је СНС лош, а људи се ложе на ДС као на једну од притока СНС-а, то је опет као да гасите пожар бензином. Нисам хтео да будем ни близу тога. 

    Гађење према Н1

- Посебну врсту гађења имао сам према Н1 цело ово време из разумљивих разлога. 

- Док су са друге стране блокаде, и генерално у јавности, "они тамо" Радикали и корумпирани људи, кривци за све ово, чинило се у неком тренутку да је Н1, наводно, неко ко највише "пумпа" ову "праву страну". 

- Међутим, један од горих осећаја имао сам баш када су на Н1 гостовали људи за које поуздано знам да их је неко из породице запослио у државној установи, односно да су баш као студенти у своје време били чланови тадашње владајуће странке и затим били запослени у државној установи.  

- Просто сам схватио да у целој причи јесте битно чак не да си заиста против корупције, не да си против такве врсте запошљавања, не да си против урушавања угледа државних установа, него само да си у стању да кажеш да си против тога. И, наравно, против Вучића као оличења свега тога с чиме ми, наводно, немамо никакве везе. 

- Н1 може да се острви на сваку могућу глупост коју ураде кадрови СНС-а, али ће исто тако без икакве провере доводити људе који се такође запошљавају на сумњиве начине у државним установама. 

- Сећам се кад ми је покојни комшија, Марко Ђапић, причао колико су му у време СФРЈ проверавали родбину и порекло само да би постао саобраћајни полицајац. Међутим, ако хоћеш на Н1 да гостујеш и да солиш целом друштву из позиције неког "неонског сјаја" и то баш у јеку "борбе против корупције", е онда најлаганије можеш да будеш запослен у државној установи преко чланова породице, да си баш некако још као студент био члан тадашње владајуће партије и запослен у државној установи, итд. Зашто би Н1 давао значај томе?

- Буквално је битно само да одабереш страну, а да притом причаш како је цео проблем настао јер "ова власт" запошљава људе без селекције, како је корумпирана итд.  Колико год не хтели то да признају, СНС је буквално власт која њима пристаје и некад сам просто стицао утисак да они вриште на СНС из тог осећања кривице. Драње на огледало. 

     Први утисак на крају

- За крај, сам метод протеста где једни блокирају, а други су блокирани, уз потпуно одсуство разумевања нашег веома напетог саобраћаја, где је било потпуно предвидиво да ће непријављени протести без полицијске заштите довести до много инцидената - апсолутно ми је стран. Као Србин и монархиста ја верујем у нешто веће од класних подела. 

- Јесте разумљиво да буду револтирани студенти као носиоци знања у будућем друштву, јер у садашњем друштву нема поштовања према знању колико би требало, али они већ на првом кораку постају "загрљени" глупостима које сам навео, дозивају поделе које сам навео и уз то бирају и метод протеста који подразумева оштру поделу: они који блокирају и они који су блокирани. Као да је неко себи дао право да кажњава, а друге (глупи народ) прогласио достојним кажњавања.

- Ниједног тренутка се нико није сетио да протест буде то да трубимо сви шеснаест минута чиме би се јасно ставило до знања колико СВИ или свакако МНОГИ јесмо револтирани због пада надстрешнице, а не само неки, и не би било пола ових инцидената. 

- Нисмо сви имали право на једнаке улоге у том протесту. 

- Могао сам да разумем да сви ти људи протестују У ИМЕ ЗНАЊА КОЈЕ ЈЕ ИЗГУБИЛО АУТОРИТЕТ, али последњи људи којима за то треба да набијаш грижу савести су радни људи који иду на посао, а први људи су либерали који ће чак и присуствовати на тим блокадама. Притом, тај обичан народ би ти много више помогао кад је проблем с полицијом него либерал. 

- Тако да ми у овим протестима није било ничег "генијалног". "Глуп народ", "крезуб народ" и "глупи Радикали" ти нису рушили систем образовања.  

- Сами протести су изазвали поларизацију како ставовима које су заступали људи који их подржавају, тако и самим блокадама саобраћаја које су сматрали ваљда јединим начином протестовања. 

- Не могу да схватим да неко приступа решавању било чега на тај начин. У Србији дефинитивно постоји потреба код одређених људи да се "еманципују" тако што ће се одвојити од "сељака", простих, глупих и понекад делује да је улазница за њихов свет веома јефтина. Потребно је напросто пљунути по "онима тамо" и ту нема више неке селекције. 

- Потребно им је да се одвоје, да се устоличе као културнији, образованији, модернији, просвећенији, европскији, шта год. Уласком у тај свет креће једно тапшање по рамену и честитање, као да се стиче не знам какав статус, а површност је максимална заправо.

* * * * * * *

Још једном наглашавам да је протест у основи био логичан, 
револт поводом смрти услед пада надстрешнице такође, 

али сам начин протестовања и сви ставови којима је ту дат простор... заиста не. 

Не могу да кривим људе који такве ствари не знају, који нису свесни грешака које праве,

али кад се ствари слегну мислим да ће моћи. 

Стога мислим да неће ни имати толико мрачну перспективу

кад помисле на све људе који то нису подржавали. 
Да, постоји нешто што није СНС, а није ни Н1.