Три даб-техно ствари које знам

 Стварно не бих могао да се похвалим како се разумем у овај жанр. Штавише, из главе знам да набројим само три даб-техно ствари, али све три су стварно добре. 

1. Ovatow - X - Dub 

Ова ствар ми се највише свиђа од те три. У почетку иду неки шумови, све је потпуно неутрално, ритам монотон. Одјеци се понављају, ништа посебно. То је нешто што овек тешко да може стварно да воли, али постоје тренуци кад то може да се пусти. Рецимо, током вожње бајса или током учења, током неке врсте рада. Е, ко претрпи ту крајње неутралну и ненаметљиву фазу, осетиће такав талас енергије када се у целу причу укључи бас (01:44 - ...). Доста прикривена енергија одједном избија на видело. Можда је то оно што заправо и тражим у неким тренуцима - чекам да ми однекуд наиђе енергија, да се пробуди, да ме покрене, а све делује као да никад неће ни доћи и онда ипак дође. Пришуња се. Знам, некоме ће ово звучати као да му причам да не треба ништа да једе да би научио да цени хлеб као неку скромну храну, али дефинитивно ово није за људе који не знају да цене "мале ствари". Ствар сам открио кроз даб-техно микс ( Deep Dub Techno Mix - Don`t get lost! [FNL031] ) који сам ископао негде на Јутјубу. 

2. Fluxion - Perfuse

Ово је прва даб-техно ствар коју сам заволео. Има томе већ десет година. Врло једноставна музика, хипнотишућа на неки леп начин. Како тече ствар само се неке ствари мало надограђују (од 03:15 креће нова "линија" нечега) и то је то. Потпуно ненаметљиво. Спори раст - нешто што улива оптимизам. 

3. Ben Buitendijk - Promised land

Ова ствар је повод била да се ових дана уопште сетим колико волим овај жанр и колико не стижем да га волим. Јако мирна музика. Слично је минималу, али је много мање нападно, више је амбијентално и повучено. Један лик је рекао да је даб-техно пајдоманска музика, на њега је бачена клетва и завршио је у духовним писоарима - пазите шта причате.